Posljednje pismo Tijani Jurić

Svaki tekst posvećen tebi Tijana koji sam napisala u proteklih 13 dana, od kada si nestala, imao je samo jednu poruku: ”Vrati se živa i zdrava”.

U to su verovali i tome se nadali tvoj otac Igor, majka Mirjana, sestra Saška, babe, deda, tetke, kumovi, tvoji drugovi i drugarice koji su te svake večeri zajedno sa tvojom porodicom čekali da se vratiš, do kasno u noć… Tome se nadala čitava Srbija, čitav svet. Ušla si u srca svih judi koji su delili tvoje slike po društvenim mrežama. Legali su i budili se sa tobom u mislima…

Noćas su se sve nade raspršile u jednoj sekundi. Život je za sve one koji su te neizmerno voleli i poznavali stao onog trenutka kada si nestala, a potpuno se “ugasio” onog momenta kada je stigla vest da su te pronašli. Da si ubijena! I da se više nikada vratiti nećeš. Da je tvoj život svirepo oduzet, da si oteta upravo na mestu gde su tvoji drugovi pronašli tvoju patiku i nokat i da si to veče bila žrtva pijanog monstruma koji je sebi dao za pravo da okalja i ubije jedno nevino, krhko, nežno stvorenje kakva si bila.

Lepotice anđeoskog lica i glasom “slavuja” čitava Srbija tuguje i plače za tobom! Nema reči utehe za tvog oca Igora, koji je uložio nadljudske napore i borio se svim srcem da se ne zaustavi potraga za tobom. Nema utehe za tvoju majku Mirjanu, najsnažniju ženu ovog veka koja te je čekala u tišini, ni sestru Sašku koja je zajedno sa tvojim drugovima i drugaricama, ujakom, bakama i dedom i ostalom rodbinom činila sve u nadi da ćeš se vratiti živa.

Tvoje violončelo je zaćutalo. Pesme koje si i na koji način pevala niko nikada neće zaboraviti. Tvoj lik, osmeh, tvoja dobrota, ostaće svima u sećanju. Nećemo dozvoliti Tijana da se tvoje ime i ti ikada zaboravite…

O monstrumu koji te je svirepo ubio ovde nema mesta, čak ni ime da mu se pomene…

Počivaj u miru! Neka te anđeli čuvaju!

Tekst je objavila Vesna Ivošević na sajtu bajmok.co.