Olivera Đorđević: Hasanaginica donosi smeh i suze

“Hasanaginica” je jako emotivna priča i posle čitanja, a ne tek posle gledanja uživo na pozorišnoj sceni. Iako publika zna da je reč o tragičnoj drami, biće različitih trenutaka u predstavi baš kao što se to dešava u životu. Jedan dan plačemo, a sledećeg se smejemo. Mogu da obećam da će ova “Hasanaginica” doneti i smeh i suze.

Rekla je ovo za rediteljka Olivera Đorđević, koja režira “Hasanaginicu” po tekstu Ljubomira Simovića na velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske. Premijera će biti 15. decembra, a Đorđevićeva kaže da je radnju komada smjestila u današnje vrijeme.

Simovićeva “Hasanaginica” zasnovana je na narodnoj pjesmi i istinitoj priči o tragičnoj sudbini Fatime Arapović, rođene Pintorović, koja se nekada prenosila sa koljena na koljeno u Imotskoj krajini.

Iako postoji nekoliko dramatizacija narodne pesme “Hasanaginica”, Simovićev tekst je najpribližniji našem vremenu i najjasnije oslikava mentalitet ljudi sa Balkana. Nažalost, okolnosti u kojima je nastala izvorna pesma nisu se mnogo promenile o pitanju muško-ženskih odnosa, ali i odnosa u društvu, stavova i predrasuda. Neke stvari se ne menjaju vekovima na Balkanu – kazala je Đorđevićeva.

Rediteljka smatra da se priče slične “Hasanaginici” i danas dešavaju svuda oko nas.

Istina je da neke stvari iz naše okoline “guramo pod tepih” i pravimo se da ih ne vidimo. Često gledamo parove poput Hasanage i Hasanaginice i ne obraćamo mnogo pažnje na njih, jer smo navikli na takve pojave – rekla je Đorđevićeva.

U predstavi Narodnog pozorišta RS lik Hasanaginice tumači Nikolina Jelisavac, a Hasanage Željko Erkić.

Činjenica je da žene ni danas bez obzira na raznorazne izvikane fraze o ravnopravnosti polova nisu ravnopravne sa muškarcima. Tužno je što se one ponašaju po modelima kakvi vekovima vladaju kod nas i gde se vrlo dobro zna “ko kosi, a ko vodu nosi”. Ako zaustavite bilo koje petogodišnje dete na ulici, bilo gde na Balkanu, ono će bez mnogo razmišljanja dati odgovor šta su muški, a šta ženski poslovi – ističe Đorđevićeva.

Dodaje da su čak i u prodavnicama igračaka sa jedne strane ružičasti predmeti, a sa druge plastični pištolji i lopte.

U reklamama žene najčešće reklamiraju deterdžente, a muškarci pivo. S vremena na vreme nevladine organizacije se oglase o pitanju ravnopravnosti polova ili određeni političari sakupljaju poene na račun prava žena. Ali, u stvarnosti se nije mnogo toga promenilo od vremena nastajanja “Hasanaginice” – smatra Đorđevićeva.

Naglašava da joj je u verzijama “Hasanaginice” koje je ranije gledala najviše smetala podjela na dva svijeta, muški koji obuhvata vojnike i ratove i ženski koji se odnosi na kućni ambijent.

U Srbiji 21. veka imamo dva sveta koji su zapravo dva sloja u društvu. Kada se ti svetovi sudare dolazi do prevrata pa čak i krvavih posledica. U predstavi se bavimo i činjenicom da se stvari u našoj okolini rešavaju nasiljem, a što je još tragičnije nasiljem među mladima. Istina je da mlade generacije izlaze sa oružjem u grad i da se to često završava tragedijom – kaže Đorđevićeva.

Ugovoreni brakovi

Danas ne postoje direktno ugovoreni brakovi kao što je to nekada bilo, kada su roditelji odlučivali ko će se sa kim venčati. Međutim, danas imamo možda čak i gore varijante sklapanja brakova, kada porodice kažu nekome: “Došlo ti je vreme, moraš da se venčaš!”. Tada cela porodica kreće u potragu za situiranim i podobnim budućim bračnim partnerom.

Svi ti kriterijumi po kojima su nekada Hasanaginici tražili muža vrede i danas. Ne ide se baš sa oružjem po devojku, ali sve ostalo je gotovo identično – kaže Olivera Đorđević.

Izvor: Glas