Hra­bre “mrvi­ce” za­služuju svoj mrvičas­ti ku­tak, po­mo­zi­mo im

Ve­li­ka sreća i slo­bo­da dečja je u to­me što ona stvar­no ne­ma­ju ni­ka­kvog ci­lja. Ma­lo de­te živi da­nas, pa se ispa­va, pa živi su­tra, pa se ispa­va i ni­je sve­sno ni­ka­kvih ci­lje­va.

Mi­slim da ti ci­lje­vi stra­šno kva­re lju­de, upro­pašćuju živo­te i ne da­ju nam da živi­mo sva­ko­ga da­na, ne­go smo u sta­nju da še­sna­est go­di­na živo­ta upro­pas­ti­mo zbog ne­ke ma­le pre­dnos­ti. Ka­da ne­ma ve­li­kih ci­lje­va, i ma­le stva­ri pos­ta­ju važne, za­pi­sao je svo­je­vre­me­no ve­li­ki Du­ško Ra­do­vić o naj­mlađima, o dje­ci.

A po­slje­dnja rečeni­ca ovog ci­ta­ta možda bi naj­bo­lje mo­gla opi­sa­ti pri­je­vre­me­no rođenu dje­cu ko­ja su pri­mjer ka­ko se pos­ta­je ve­li­ki bo­rac ka­da ne­pre­dviđene živo­tne okol­nos­ti sta­nu na put dječjim nes­ta­šlu­ci­ma, a opet sa ra­zo­ružava­jućim osmi­je­hom ra­du­je svim doživ­lja­ji­ma ko­je no­si bez­brižno dje­tinj­stvo.

Međuna­ro­dni dan pri­je­vre­me­no rođene dje­ce obi­lježava se 17. no­vem­bra, a tim po­vo­dom Udruženje ro­di­te­lja pri­je­vre­me­no rođene dje­ce u Re­pu­bli­ci Srpskoj “Mrvi­ce” od 2016. go­di­ne or­ga­ni­zu­je niz akti­vnos­ti obje­di­nje­nih u ma­ni­fes­ta­ci­ji “Lju­bičas­ti no­vem­bar”.

Udruženje za cilj ima pružanje po­moći i po­dršku po­ro­di­ca­ma ko­je ima­ju pri­je­vre­me­no rođenu dje­cu, ali i kon­ti­nu­ira­nu po­dršku u pri­ku­plja­nju sred­sta­va za što bo­lje opre­ma­nje odje­lje­nja na ko­ji­ma bo­ra­ve pri­je­vre­me­no rođena dje­ca, a na svo­ju lis­tu ci­lje­va pro­šle go­di­ne je do­da­lo i osni­va­nje cen­tra za edu­ka­ci­ju i afir­ma­ci­ju pri­je­vre­me­no rođene dje­ce i omla­di­ne pod na­zi­vom “Moj mrvičas­ti ku­tak”.

“Pro­šle go­di­ne Udruženje je do­bi­lo pros­to­ri­je od gra­da Ba­nja­lu­ka uz na­kna­du po po­se­bnim uslo­vi­ma. Pros­to­ri­je su bi­le neu­slo­vne za na­mje­nu ko­ja je na­ma po­tre­bna, pa smo u to­ku pro­šlog no­vem­bra or­ga­ni­zo­va­li do­na­tor­sko veče i ‘Lju­bičas­ti no­vem­bar’ pod na­zi­vom ‘Mi za njih’. Sav no­vac ko­ji smo pri­ku­pi­li uložili smo u adap­ta­ci­ju pros­to­ra. Pros­tor je u po­tpu­nos­ti re­no­vi­ran – sto­la­ri­ja, pločice, sa­ni­ta­ri­je, po­do­vi, na­mje­štaj – i tre­ba­lo je kra­jem šes­tog mje­se­ca ove go­di­ne da otvo­ri­mo cen­tar. Ali, nažalost, u pros­tor se izlio sadržaj iz ka­na­li­za­ci­onih ci­je­vi”, ka­zu­je na počet­ku raz­go­vo­ra za “Ne­za­vi­sne” Je­le­na Ćet­ko­vić, pred­sje­dni­ca Skup­šti­ne Udruženja i maj­ka pri­je­vre­me­no rođenih je­dno­jajčanih bli­zna­ki­nja Pe­tre i Ni­ko­li­je, te do­da­je da su tom pri­li­kom fe­kal­nim sadržajem kon­ta­mi­ni­ra­ni po­do­vi i sav na­mje­štaj i da je pros­tor i na­kon svih ula­ga­nja pos­tao ne­upo­tre­bljiv.

A da Udruženje ne odus­ta­je od na­mje­re po­kre­ta­nja pro­gra­ma so­ci­jal­nog uključiva­nja i osnaživa­nja dje­ce, kao i nji­ho­vih ro­di­te­lja, u sva­ko­dne­vnom ri­zi­ku ko­ji ih okružuje, ka­zu­je činje­ni­ca da su i ove go­di­ne os­ta­li us­traj­ni u na­mje­ri da “Moj mrvičas­ti ku­tak” ko­ri­sni­ci­ma ipak otvo­ri svo­ja vra­ta.

“Ove go­di­ne ‘Lju­bičas­ti no­vem­bar’ za­počeli smo kam­pa­njom ‘Za­je­dno po­kre­ni­mo naš ku­tak’, odno­sno akti­vi­ra­njem hu­ma­ni­tar­nog bro­ja 1412, ko­ji se može po­zi­va­ti do kra­ja mje­se­ca. Do­na­tor­sko veče ‘Mrvi­ca’ sa po­zo­ri­šnom pred­sta­vom ‘Fan­tas­tični pi­ra­ti i mrvi­ce’ održaće se u su­bo­tu, 19. no­vem­bra, u Do­mu omla­di­ne u Ba­nja­lu­ci, sa počet­kom u 19 časo­va, a sav pri­hod od pro­da­tih ula­zni­ca biće us­mje­ren za adap­ta­ci­ju i opre­ma­nje po­plav­lje­nih pros­to­ri­ja Udruženja”, po­jaš­nja­va Ćet­ko­vićeva.

Ovim po­vo­dom iz Udruženja po­zi­va­ju sve pri­va­tne i po­slo­vne do­na­to­re da po­mo­gnu u pri­ku­plja­nju novčanih sred­sta­va ka­ko bi obno­vi­li pros­to­ri­je ko­je su ra­ni­je po­plav­lje­ne i stvo­ri­li uslo­ve za ko­načno otva­ra­nje cen­tra za edu­ka­ci­ju i afir­ma­ci­ju “Moj mrvičas­ti ku­tak”, jer je, kao na­vo­de, izu­ze­tno važno da se što pri­je počne sa osnaživa­njem ‘mrvi­ca’, a sve s ci­ljem ka­ko bi i pri­je­vre­me­no rođena dje­ca ima­la je­dna­ku pri­li­ku za bez­brižno dje­tinj­stvo.

Ćet­ko­vićevu smo pi­ta­li ka­ko je za­pra­vo osmiš­ljen rad cen­tra za edu­ka­ci­ju i afir­ma­ci­ju pri­je­vre­me­no rođene dje­ce i omla­di­ne “Moj mrvičas­ti ku­tak”, odno­sno ko­je uslu­ge i akti­vnos­ti će moći ko­ris­ti­ti ma­li­ša­ni i nji­ho­vi ro­di­te­lji.

“Edu­ka­ci­je, ra­di­oni­ce i te­ra­pi­je su za ‘mrvi­ce’ od su­štin­ske važnos­ti. Kroz gru­pnu igru i rad dje­ca tre­ba da usvo­je so­ci­jal­ne vje­šti­ne, međuso­bnu emo­ci­onal­nu po­ve­za­nost i po­što­va­nje, ra­zvi­ja­ju osjećaje i stiču pri­ja­telj­stva, te je pla­ni­ra­no da u pros­to­ri­je ko­je ćemo obno­vi­ti do­la­ze te­ra­pe­uti ko­ji će ra­di­ti sa dje­com. Maj­ka­ma i očevi­ma je ta­kođe važno pružiti psi­ho­lo­šku po­dršku, te ćemo dje­lo­va­ti i u tom prav­cu. Ta­kođe, težimo ka to­me da ro­di­te­lji­ma ko­ji ni­su iz Ba­nja­lu­ke obe­zbi­je­di­mo pros­tor u ko­jem bi pre­spa­va­li ka­da dje­cu do­vo­de na re­do­vne pre­gle­de u Uni­ver­zi­tet­ski kli­nički cen­tar Re­pu­bli­ke Srpske, jer je važno da ne plaćaju smje­štaj s ob­zi­rom na to da je sva­ki di­nar po­tre­ban za na­pre­do­va­nje dje­te­ta u ra­znim se­gmen­ti­ma”, po­jaš­nja­va Ćet­ko­vićeva.

Osni­va­nje ova­kvog je­dnog cen­tra vi­šes­tru­ko je značaj­no, ako se u ob­zir uzme činje­ni­ca da iz go­di­ne u go­di­nu ras­te broj pri­je­vre­me­no rođene dje­ce.

“Osni­va­nje ovog cen­tra je važno za na­še udruženje, ro­di­te­lje, a po­naj­vi­še za pri­je­vre­me­no rođenu dje­cu. Na je­dnom mjes­tu ro­di­te­lji će moći do­bi­ti sve po­tre­bne in­for­ma­ci­je o svo­jim pra­vi­ma i pra­vi­ma dje­te­ta, odno­sno skra­tiće im se put lu­ta­nja od vra­ta do vra­ta i biće upućeni na tačne adre­se”, ka­zu­je Ćet­ko­vićeva.

Na­po­mi­nje da se, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­ji­ma ra­spo­lažu u Udruženju, a ko­je su do­bi­li iz Uni­ver­zi­tet­skog kli­ničkog cen­tra Re­pu­bli­ke Srpske, na dne­vnom ni­vou do­go­de dva pri­je­vre­me­na po­rođaja.

“Po­množite ovu broj­ku sa 365 da­na i sa­mi pro­ci­je­ni­te ko­ja je to ci­fra na go­diš­njem ni­vou. Broj pri­je­vre­me­no rođene dje­ce je ve­li­ki, di­ja­gno­za sve vi­še, a do­kto­ra sve ma­nje, na­še zdrav­stvo ka­pa­ci­te­tom ne­ma od­go­vor na ova­kvu si­tu­aci­ju. Ali va­še di­je­te je va­ma naj­bi­tni­je i u određenim mo­men­ti­ma ne možemo re­ago­va­ti ra­ci­onal­no, te tre­ba­mo po­dršku i po­moć zdrav­stve­nog sis­te­ma”, priča Ćet­ko­vićeva, te do­da­je da, pre­ma po­da­ci­ma stru­ke, najčešći pro­ble­mi po­ve­za­ni s pri­je­vre­me­nim rođenjem je­su kaš­nje­nje u ra­zvo­ju, re­ti­no­pa­ti­ja po­ve­za­na s pri­je­vre­me­nim rođenjem, pro­ble­mi u so­ci­ja­li­za­ci­ji, or­gan­ska obo­lje­nja (sis­te­ma za va­re­nje, srca, pluća, oštećenja slu­ha ili vi­da), men­tal­na re­tar­da­ci­ja, te­škoće u učenju ili po­re­mećaj pažnje, ce­re­bral­na pa­ra­li­za.

Ćet­ko­vićeva je ne­da­vno pri­sus­tvo­va­la kon­fe­ren­ci­ji “Uje­di­nje­ni za ma­le di­vo­ve” u Beo­gra­du, a u or­ga­ni­za­ci­ji Udruženja ro­di­te­lja pre­vre­me­no rođene de­ce Srbi­je “Ma­li div”, a kon­fe­ren­ci­ja je bi­la po­vod da se na je­dnom mjes­tu prvi put oku­pe me­di­cin­ski stručnja­ci, pred­sta­vni­ci drža­vnih in­sti­tu­ci­ja i ro­di­te­lji pri­je­vre­me­no rođene dje­ce, odno­sno i pred­sta­vni­ci Udruženja “Op­ti­mis­tik” iz No­vog Sa­da i Udruženja “Mrvi­ce” iz Ba­nja­lu­ke, a ka­ko bi ana­li­zi­ra­li po­ložaj ma­li­ša­na i nji­ho­vih po­ro­di­ca i de­fi­ni­sa­li smjer­ni­ce za po­bolj­ša­nja.

U pet odvo­je­nih ra­di­oni­ca, ra­zma­tra­ni su pro­ble­mi sa ko­ji­ma se suočava­ju dje­ca i nji­ho­ve po­ro­di­ce od tre­nut­ka rođenja i bo­rav­ka u po­ro­di­li­šti­ma i ne­ona­to­lo­škim je­di­ni­ca­ma, pre­ko sis­tem­skog praćenja nji­ho­vog ra­zvo­ja od otpus­ta iz bol­ni­ce do treće go­di­ne živo­ta, do una­pređenja pro­gra­ma so­ci­jal­ne za­šti­te i po­drške.

“Za­hval­na sam što sam mo­gla pri­sus­tvo­va­ti je­dnom ova­ko važnom do­gađaju i pred­stav­lja­ti na­še ‘Mrvi­ce’, ali i po­no­sna što sam u Beo­gra­du bi­la je­di­ni pred­sta­vnik Ba­nja­lu­ke i Re­pu­bli­ke Srpske”, na­vo­di Ćet­ko­vićeva i do­da­je da su do­ne­se­ni za­ključci da se ide ka ini­ci­ra­nju i os­tva­ri­va­nju po­tre­bne sis­tem­ske pro­mje­ne i po­bolj­ša­nja ko­ja za­služuju naj­hra­bri­ji među na­ma – pri­je­vre­me­no rođena dje­ca i bo­le­sna no­vo­rođenčad.

“Ro­di­te­lji pri­je­vre­me­no rođene dje­ce i u Srbi­ji i kod nas no­se se sa is­tim pro­ble­mi­ma. Sis­tem ne­ma do­vo­ljno slu­ha za zdrav­stve­ne pro­ble­me sa ko­ji­ma se, u prvom re­du, no­se ma­li­ša­ni, a za­tim i nji­ho­vi ro­di­te­lji. Bo­rav­kom u bol­ni­ci dje­ca do­bi­ju svu ne­op­ho­dnu nje­gu, ali izlas­kom iz bol­ni­ce vi shva­ti­te da ne zna­te ni­šta i ne­ma­te in­for­ma­ci­je gdje da­lje. Na sva­ko na­ručiva­nje i kon­sul­ta­ci­ju se čeka, a to čeka­nje sa so­bom no­si i ne­ke da­lje zdrav­stve­ne kom­pli­ka­ci­je ko­je se ka­sni­jim ra­dom ne mo­gu is­pra­vi­ti i na­do­mjes­ti­ti”, po­jaš­nja­va Ćet­ko­vićeva i za­ključuje da se “Mrvi­ce” uz­da­ju u po­moć do­brih lju­di, a na kon­cu i sis­te­ma.

Da bi­smo kao druš­tvo još je­dnom po­ložili ispit hu­ma­nos­ti, možda je naj­bo­lje da se vo­di­mo još je­dnom mu­drom miš­lju Du­ška Ra­do­vića, ko­ja kaže: “Ne­ki lju­di nas po­nižava­ju svo­jom do­bro­tom. Odvi­kli smo se od do­bro­te. Ne ra­zu­me­mo za­što nam ne­ko ne­što čini ako ne traži ni­ka­kvu pro­ti­vu­slu­gu. Do­bro­ta se ne može vra­ti­ti jer se i ne da­je. Do­bri lju­di su do­bri zbog se­be, a ne zbog dru­gih.”

Bu­di­mo do­bri lju­di zbog se­be, a ne zbog dru­gih i podržimo “Mrvi­ce” odlas­kom na do­na­tor­sko veče ili po­zi­vom na broj 1412 do kra­ja no­vem­bra i po­mo­zi­mo osni­va­nje cen­tra za edu­ka­ci­ju i afir­ma­ci­ju pri­je­vre­me­no rođene dje­ce i omla­di­ne pod na­zi­vom “Moj mrvičas­ti ku­tak”, a da bi se “mrvi­ce” mo­gle i da­lje bo­ri­ti za bez­brižno dje­tinj­stvo.

Izvor: Nezavisne/ Bojana Petković/ Foto: Facebook Mrvice