Ministar Pašalić: Srpska bi mogla sama sebe da hrani

Prvo pitanje koje smo postavili aktuelnom ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u Vladi RS Borisu Pašaliću bilo je, ono čini se, koje sve nas zanima. A ono glasi:

Da li bi RS mogla sama sebe da hrani?

Pašalić: Kako da ne, mi radimo analize i bavimo se time. Bavili smo se i do sada time šta to može RS da proizvede, mada je to teško procijeniti, jer mi imamo dosta parametara vezanih za državu BiH. Nekada kada posmatramo spoljno-trgovinski bilans imate situaciju da u Gradišci u RS uđe kamion sa nekom hranom koji se pojede u Sarajevu. Tako da ne možemo da kažemo da imamo te parametre aplosutno tačne za RS. Medjutim, utvrdili smo da, recimo, RS može proizvesti dovoljno mlijeka za svoje potrebe, kao i pilećeg mesa. RS recimo proizvodi šest puta više maline nego što nam treba i tu malinu izvozimo u zemlje EU. Proizvodimo i dovoljno ribe, možemo da proizvedemo i svinjskog mesa do 70 odsto, dakle, uz mali trud bi mogli dovoljno i svinjetine za svoje potrebe. Junetine proizvodimo negdje do 40 odsto, a pšenice do 45, 50 odsto.

Naravno, mnogo značajnija poljoprivredna proizvodnja organizovana je u RS nego u FBiH. Prije svega mislim da biljnu proizvodnju, za razliku od Federacije mi imamo i Semberiju i Posavinu i te plodne površine su koncentrisane na sjeveru BiH i sjevero-istoku. Tako da mi možemo da zadovoljimo potrebe u nekim proizvodima trenutno i sada, ali uz mali trud bi mogli da taj stepen samozadovoljnosti podignemo i kod drugih proizvoda i upravo zato se mi bavimo tim alanlizama i pokušavamo da kroz sistem podsticaja neke proizvode koje imamo dovoljno, neću da kažem da je slabije podržavamo, nego da ipak pažnju posvetimo tamo gdje možemo da obezbjedimo veću proizvodnju, ali i veći konzum na prostoru RS.

Upravo ovakve situacije kakve smo imali u zadnjih par mjeseci govori koliko je ta izvjesnost u proizvodnji hrane važna za jedno društvo.

Koliko je korona virus uticao na resor? Da li je bio smanjen uvoz, a istovremeno obustavljen izvoz? Šta je korona uradila poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi?

Pašalić: Možemo tu da prepoznamo i neke pozitivne stvari. Korona virus je ustvari poklonio pažnju poljoprivrednoj proizvodnji i nadamo se da to neće prestati. Ali svakako da je bilo problema, jer sve ono što su osjetili sami građani su osjetili i sami poljoprivredni proizvođači. Kada je u pitanju spoljno-trgovinska razmjena hrane i to je bilo najviše izraženo u prvih nekoliko dana, prvo proglašenjem ove vanredne situacije, a kasnije vanrednog stanja, nastao je kolaps u smislu smislu transporta roba preko granice, jer nažalost BiH više uvozi nego što izvozi i zato smo sa te strane bili zabrinuti i malo ugroženi. Međutim, to se vrlo brzo stabilizovalo i kada sve to uzmete u obzir ne možemo reći da je poljoprivreda ovaj put bila “direktno napadnuta” kao što je bilo 2014. godine kada su bile poplave i kada smo imali direktne štete u poljoprivredi.

Kako ste zadovoljni vremenskim uslovima?

Mi smo zadovoljni i vremenskim uslovima koji karakterišu proljeće, tako da nije bilo nekih većih problema osim pojave mraza na nekoliko lokaliteta u jugozapadnom dijelu RS i grada.

Osim manjih poteškoća, proizvodnja se odvija dosta dobro, nemamo prevelike suše, tako da možemo reći da je prvi dio vegetacije prošao zadovoljavajućem obliku i nemamo većih problema.

Da li je došlo do problema kada je u pitanju stočni fond, jer mnogi dio izvoza nije realizovan, kako se pokušavaju riješiti ti problemi?

To je nešto što se aktuelizuje. Mi smo s jedne strane, kada se desio problem sa pandemijom, shvatili da možda nije vrijeme za izvoz poljoprivrednih proizvoda, jer se u jednom trenutku učinilo da je čitava regija neki način zaustavljena i morali smo da vodimo računa o hrani za domaću poplaciju ali kako se stvar plasirala i kako su transportni kanali uspostavljani krenuli smo sa pripremom za izvoz.

Stao je izvoz za Tursku?

Pašalić: Mi nažalost, trenutno nemamo aktuelan izvoz za Tursku. Nama je tursko tržište, kada je u pitanju crveno meso, najinteresantnije i najnteresantnije je bilo zadnjih 5 ili 6 godina. Tako da su te neke količine krenule negdje tamo oko Nove godine i mi sada očekujemo nastavak izvoza za Tursku. Isto tako, napravljeni su veći aranžmani sa Makedonijom i Libanom, tako da ne možemo reći da je potpunosti stao izvoz mesa, ali je značajno otežan u kombinaciji sa činjenicom da nisu radili restorani, nismo imali svadbe i sahrane. Imamo jako mnogo problema u proizvodnji jagnjećeg i svinjskog mesa, tako da se sve to gomila u zadnjih nekoliko sedmica i mi aktivno pratimo situaciju i nećemo bježati od toga da preduzmemo neke mjere kakve smo imali u oktobru i novembru prošle godine. (interventna mjera ministarstva op.a) Tada smo imali veliki pritisak i jako mnogo utovljenje junadi koji je značajan broj bio mase i do 1.000 kilograma a svaki bik preko 600, 700 kg predstavlja za svog vlasnika samo trošak, gubitak. Tako da smo intervenisali sa 2 miliona KM i relaksirali tu situaciju. Trenutno, mi nemamo tako složenu situaciju kao predhodne godine, ali ona se komplikuje i mi, da vam kažem, već razrađujemo neke eventualne mjere koje ćemo preduzeti, ali još je rano da o tome govorimo jer ima nagovještaja da bi izvoz za Tursku mogao da krene i tome je bilo već govora početkom juna, ali evo, signali koji nam dolaze iz Sarajeva govore da se već pripremaju te aktivnosti i čekamo da vidimo kako će se to odvijati.

Da li je moguće da se na neki način omasovi domaća proizvodnja jer imamo slobodnih parcela, da li Ministarstvo planira da po tom pitanju preduzme neke mjere?

Pašalić: Kako da ne, mi smo upravo ovu situaciju „iskoristili“ da na neki način promovišemo proizvodnju u RS. Već u drugoj sedmici nakon formiranja kriznog Štaba mi smo izašli sa ovim nekim preporukama, znači brzo smo se organizovali i moram reći da je to bio zahtjevan posao jer mi smo propremili za nekih 10 ak dana oko 750 tona što sjemena, đubriva, sadnica krompira i tako dalje i trebalo je to sve organizovati. Ali, zahvaljujući prije svega radu kolega iz savjetodavne službe i ljudi na terenu u 7 područnih jedninica, vrlo brzo smo se organizovali i prepoznali koje su to kategorije kojima je taj paket najpotrebniji. I to je nekao proizvelo da se uključuju ljudi koji možda i nisu bili iz te kategorije, jer su ti paketi ipak bili namjenjeni socijalno ugroženim kategorijama, ali mnogo ljudi se uključilo i dešava se ono što mi nekako želimo da promovišemo,a to je pitanje recimo urbane poljoprivrede. To je koncept koji je jako aktuelan u Evropi i tiče se većih gradova i sama Banjaluka je ustvari odgovorila na jedan sličan način jer je grad Banjaluka pored naših paketa, obezbjedio značajan broj sjemenskih paketa na malo drugačiji način. Ali su se uključile i gradske vlasti i to je bila prilika da mi promovišemo neke nove sisteme u poljoprivredi. Zaista ste u pravu kada kažete da ljudi kada proizvode zaista vode računa za sebe, čime đubre i čime tretiraju svoje usjeve.

Banjaluka.com