Izgubili ste lične dokumente? Pripremite se za trnovit put ka sticanju novih!

Da li ste ikada izgubili vaše lične dokumente? Poznajete li proceduru koja slijedi, proglašenje starih dokumenata nevažećim i postupak sticanja novih?

Portalu Banjaluka.com, obratio se jedan sugrađanin koji je u trenutku nepažnje izgubio novčanik, a uz njega i lične dokumente. A kako u ovoj državi ništa nije logično i jednostavno, tako se ponovno vađenje izgubljenih dokumenata pretvorilo u pravu noćnu moru.

Pročitajte opis događaja koji su uslijedili.

Pismo prenosimo u cjelini.

19. april 2013. godine – Promašio sam unutrašnji džep od sakoa i izgubio novčanik u kom su bili svi moji dokumenti (lična karta, vozačka dozvola, bankarske kartice, porodične fotografije, 60 KM i još dosta sitnica koje svi mi trpamo u novčanik).To se desilo u centru grada, oko 22 časa, tačnije u ulici između hrama i opštine. Nakon pola sata sam to primijetio i vratio se na isto mjesto, ali novčanika nije bilo. Pregledao sam živu ogradu oko hrama i sve kante za smeće, kontajući da ga je neko našao, izvadio novac, a novčanik bacio. Ali ništa. Bio je to petak, taman se neko usrećio sa 60 KM, ali da mi je vratio dokumente još bi mu i platio!

Sljedeći logičan korak je bio da nazovem policiju, te prijavim gubitak dokumenata, ali se ispostavilo da tu nema ni “l” od logičnog. Na poziv 122 javio mi se jedan službenik kome sam objasnio šta se desilo, međutim on mi je poručio da izvadim nove dokumente. Kada sam ga pitao da li može da zapiše moje podatke u slučaju da se neko javi sa mojim novčanikom, rekao je da nazovem stanicu Centar i ljubazno mi dao njihov broj.

Na poziv stanice Centar ista priča; “Moraćeš da vadiš nove dokumente, ako želiš da ti upišu krvnu grupu platiš…”. Predložio mi je da dođem u MUP, te odjavim dokumente. Pomislio sam da je bolje da ih ne odjavljujem, možda se već drugi dan javi neki pošten nalazač. Pitao sam kako to da ne postoji neki minimalan (razuman) period čekanja, međutim od toga ništa, a na pitanje – šta ako mi neko vrati novčanik nakon što dokumente odjavim – kazao je da su u tom slučaju stari dokumenti nevažeći.

Subota 20. april – Nazovem banku, odjavim karticu i odem u MUP da prijavim gubitak svega navedenog. Policajka me sasluša pa kaže: “Ajde sada u CIPS i na šalteru pošte uplati odjavu dokumenata”, a rekao sam joj da sam izgubio sve do zadnje marke koju sam imao kod sebe. Ponovim tu činjenicu i ponudim joj da sa mnom prošeta do banke, potvrdi da sam ja taj i taj kako bih podigao pare sa računa. Njoj je moj prijedlog smiješan i samo sliježe ramenima, u smislu “snađi se”, pozajmi ili smisli nešto treće.

Pa zar se i te prve potvrde moraju plaćati?!

Ipak odem u CIPS, a oni me upute u stanicu Lauš. Odem na Lauš, nađem dežurnog policajca, međutim on me posavjetuje da dođem u ponedjeljak i na sve to mi objasni da trebam da izvadim nove dokumente i one fazone sa krvnom grupom i ostalim sitnicama. Složim se s njim i odlučim sačekati još dva dana, misleći da će mi neko do tada vratiti novčanik.

Ponedjeljak, rano ujutru i ništa od novčanika, te se uputim u stanicu Lauš. Tamo mi napišu potvrdu da sam izgubio ličnu, pitam i za vozačku, ali mi objasne da mi to ne mogu dati, boje se da ću potvrdu zloupotrijebiti i voziti s njom. Oni me upute u CIPS.

Zaboravim ja na njihovu priču i odlučim sačekati sedam dana, da vidim ima li šta od povrata dokumenata. Prošle godine sam prijavio boravak u Banjaluci i razmišljam nema smisla da opet jurim nove dokumente.

Prošlo sedam dana i ništa od novčnika.

Očajnički u par navrata, kada god me put nanio do centra, još jednom bih obišao hram, ali uzalud.

Sav novac mi je bio u banci, ali nisam imao niti jedan dokument da dokažem da sam to ja kako bih ih podigao. Pronađem indeks i zdravstvenu knjižicu. Pomislim da bi sa njima mogao podići novac pošto se matični broj podudara, a u indeksu mi se nalazi i pečatirana fotografija, međutim, u banci kažu da im to ništa ne vrijedi.

Ima i logike… Ne vrijede fakulteti u državi, a kamoli indeks u banci!

Posudim novac… U subotu odem u CIPS sa potvrdom da sam izgubio ličnu. Dođem na šalter. Zatraže mi potvrdu o izgubiljenoj ličnoj karti i vozačkoj. Dam ih potvrdu za ličnu, a objasnim im da su mi u policiji rekli da će mi potvrdu za vozačku izdati upravo oni. “Ma ko Vam je to rekao, idite kod njih, to je njihova nadležnost“, i ponovo me pošalju na Lauš. Opet policija. Opet ista priča. Policajka je nervozna i zatraži mi ličnu kartu. Pomišljam da se negdje nalazi skrivena kamera!

Platim 8 KM i primim dokumenat o odjavljenoj vozačkoj dozvoli, a onda me upute po rodni list i potvrdu o državljanstvu.

Pravac opština. Kažu da su usavršili sistem, te da mogu izvaditi rodni list u bilo kom gradu u RS. Super!

Uzmem broj u šalter sali i čekam. Nakon 45 minuta napokon dođem na red, da bi mi gospođa za šalterom rekla da moram nazvati opštinu u kojoj sam rođen kako bi mi oni verifikovali rodni list.

Nazovem opštinu Vlasenica, gdje sam i rođen, zatraže mi ime i datum rođenja i kažu da su u velikoj gužvi, te da se nadaju da će to obaviti u roku od 2 sata.

Nakon dva sata opet prošetam do opštine. Verifikacija obavljena. Svaka im čast! Onda se ponovo uputim u CIPS. Uzmem broj. Stanem u red.

U CIPS-u lijepo, gomila ljudi koji su se unervozili i smorili od čekanja. Klima ne radi, a vani pakleno. Kao na lutriji, čeka se da se izvuče broj sa listića.

Razmišljam, skraćeno radno vrijeme CIPS-a, subota je, a u ponedjeljak ću ravno iz kreveta u red i čekati.

Ponedjeljak svanuo, a ja opet u CIPS-u. Ponovo uzeo broj i stao u red. U međuvremenu je iskrslo nešto na poslu, pa sam otišao to obaviti i kontao da ću taman po povratku stići na red, međutim zakasnio sam. Uzeo sam novi broj.

Dođem na red i opet me pitaju za krvnu grupu. Kažem im da je ne želim. Pitaju me da li želim RS državljanstvo. “Neću, neću ništa samo mi dajte ličnu, molim Vas!”, odgovaram nestrpljivo.

Nakon cjelodnevne šetnje pošalju me na slikanje. Nove fotografije su u boji, a Photoshop ne koriste. Znači, ako imate veliku bubuljicu na licu, sačekajte da prođe, to jeste ako ne želite da je nosate na dokumentima narednih 10 godina.

28. aprila sam se slikao, a još i dan danas čekam na ličnu, a tek onda mogu da predam za vozačku, koju ću takođe čekati minimum 15 dana. Dali su mi broj koji treba da pozovem kako bih provjerio da li mi je lična gotova. Tri dana sam zvao i svaki dan bi telefon odzvonio do kraja.

Prije par dana sam otišao u CIPS, stao u red, čekao 2 sata da bi mi rekli da je čudno što mi se niko nije javio na telefon i da će mi lična biti gotova oko 23. maja. Pomislih da me možda crtaju. Shvatio bih da bar obrađuju fotografije.

U banci sam dobio karticu, jeste da su mi na podizanju tražili ličnu, ali sam u međuvremenu našao stari pasoš, trenutno samo njega imam, ali nije biometrijski pa ću i njega morati mijenjati.

Eto, možda do ljeta i dobijem dokumente, pa odem na more.

Nadam se da će ova moja priča iole olakšati ljudima kojima se, ne daj bože, može desiti ista stvar.

Evo šta trebate napraviti ukoliko izgubite dokumente:

1) Otiđite u stanicu u naselju u kom ste prijavljeni. Tražite potvrdu za ličnu i za vozačku. (Obavezno ih fotokopirajte! Zna se desiti da u CIPS-u ne radi kopir aparat i nemojte pitati da vam to urade u policijskoj stanici.)

2) CIPS odjava = 8 KM

3) Opština rodni list = 7 KM (Ako niste rođeni u Banjaluci nazovite svoju opštinu i verifikujte rodni list.)

4) CIPS lična karta oko 19-20 KM. A ako želite krvnu grupu oni će vam objasniti proceduru.

5) CIPS vozačka = 67KM.

I ako usput nađete nečiji novčanik, vratite dokumente, a ako ovo čita onaj ko je našao moj novčanik, želim mu isti scenario! 🙂

Maja Garača/Banjaluka.com