Rođen bez čula mirisa: Niti mu šta miriše, niti smrdi

U životu nisam osjetio nijedan božiji  miris. Nit mi šta miriše, nit mi šta smrdi. Nemam pojma kako miriše koji cvijet, ne znam kako miriše koja hrana.

Ne osjećam miris parfema niti ljudskog znoja. Kad drugi kažu da nešto smrdi, ja ništa ne osjetim rekao je  Kikinđanin Zoran Francuski (45), koji od rođenja ima poremećaj čula mirisa.

– Po mirisu nikada ne znam šta je supruga kuvala za ručak. Ne znam koja rakija je od kojeg voća. Znam samo koja je jača, a koja slabija. Samo ponekad osetim u nosu kao da sam blago udahnuo amonijak i tada pretpostavljam da nešto oko mene ima jak miris, ali ne znam da li lijep ili ružan – priča Zoran.

On kaže da je pušač već 25 godina, ali pojma nema da li dim smrdi ili miriše.

– Puna pepeljara pikavaca i čaša bilo kojeg pića na stolu za mene imaju isti miris. Ni ukus hrane ne osećam kao drugi ljudi. Razlikujem samo slano, kiselo, ljuto i slatko. Volim voćne sladolede, ali nikada ne znam koja je kugla od kojeg voća. Znam samo da su mi sve kisele iako se razlikuju po boji – objašnjava Zoran.

Od bezbroj mirisa koje nikada nije osjetio, Zoran žali samo za jednim.

– Žao mi je što nikada nisam osetio miris žene. Dok sam bio mlađi, drugari su se okretali za devojkama koje lepo mirišu, a meni je bilo svejedno. Supruga se nekada šali sa mnom, ali mi ipak nikada u tanjir nije podmentula pokvaren ručak, jer bih to primetio po strukturi – kaže Zoran.

Otkuda mu poremećaj čula mirisa, ne zna objasnizi, jer zbog toga nije išao kod ljekara. Niko u njegovoj porodici nema sličan problem.

– To što moj nos ne oseća mirise nikada mi nije smetalo i nije me ograničavalo. Možda mi je čak i pomagalo, jer mogu da odradim neke poslove koji drugi ne mogu. Dok u mojoj ulici nije bilo kanalizacije, morao sam svaka dva, tri dana da čistim septičku jamu u dvorištu. Nikakav miris nisam osećao. Nikada nisam sreo nekoga ko ne oseća mirise – kaže Francuski.

– Dok sam radio u vulkanizerskoj radnji, gazda mi je jednom dao specijalni zadatak da iz njegove ostave u kese popakujem veliku količinu mesa koje se pokvarilo. Čim je ušao u prostoriju, gazda je istrčao i počeo da povraća, a ja sam bez problema pakovao meso koje se već rastezalo koliko je bilo pokvareno. Gazda je ponovo ušao i opet istrčao, a ja sam bez prestanka pakovao – priča Zoran Francuski.

Izvor: Blic